Bila sam kumom i njenom šestogodišnjom devojčicom u Španiji na letovanju. Krenule smo s idejom da se odmorimo. Ona se nedavno rastavila od supruga, a ja šest meseci nisam imala emotivni odnos.
“Muškarci nas ne zanimaju”, obe smo konstatovale uglas pre polaska. Iznajmile smo automobil kako bi obišle celo ostrvo. I to je bila greška, shvatile smo posle nekoliko dana. Na putu, tačno između dva naseljena mesta, stao nam je automobil. Nas dve žene i dete i kolima. Pokušala sam da budem pribrana. Posle neuspelog pokušaja da osposobim vozilo za vožnju, pozvala sam lokalnu šlep-službu. Došli su posle dva sta. Vrućina je bila nesnosta, dete uplašeno, kao i nas dve. Odšlepovali su nas do najbliže benzinske pumpe i tu ostavili. Pokušala sam da dobijem agenmciju u kojoj smo iznajmili automobil, ali se tamo stalno uključivala govorna pošta.
Baterija na telefonima su nam se praznile, kao i naše samopuzdanje. Uz sve to, dobila sam migrenični napad. Iznenada se javio. Tražili su nam 300 evra da nas prebace do hotela. Nismo htele da im damo. Pa smo pokušale da zovemo taksi. Na kraju je moja prijateljica stopirala. Prošlo je stotinu automobila i niko nije hteo da stane.
U sumrak, kad smo već izgubile svaku nadu stala su nam dva crnca u “pežou 307”. Nećkale smo se da li da uđemo. Ušle smo rešene da se pomerimo s te pumpe. Hotel je bio udaljen 57 kilometara. A mene je glava rasturala. Francuz i Nemac afričkog porekla su primetili da mi nije dobro. Predložili su da stanemo u prvom mestu da uzmem neki lek protiv bolova. Moja prijateljica je otišla sa ćerkom do apoteke.
Ostala sam sama sa dvojicom crnih mladića. Bili su divni, iako sam u početku osećala nelagodu zbog njih, shvatila sam da sam glupača odrasla na rasističkim porukama. Izveli su me iz auta, pomogli da ustanem, jer nisam mogla da hodam. Jedan od njih je otišao da mi kupi vodu i vlažne maramice. Kad se vratila prijateljica popila sam lek. Odvezli su nas do hotela i ispratili do lifta noseći naše stvari.
Nijedan belac nije pokazao ni najmanje razumevanje za situaciju u kojoj smo se našle. Zato želim i ovim putem da se zahvalim Marselu i Kamiju na svemu. Naterali su me da u 34. godini naučim da je dobar čovek dobar čovek bez obzira na boju kože.
http://receptizabrzaijednostavnajela1.blogspot.ba
Nema komentara:
Objavi komentar